Dan kad muškarci odjednom „shvate“ koliko žene vrede
Stigao je 8. mart, taj jedan dan u godini kada se podrazumeva da žene treba da budu srećne jer su – žene. To je onaj trenutak kada se svi setimo da naše mame, sestre, koleginice i prijateljice zaslužuju pažnju, pa kreće pomama za cvetnim aranžmanima, kutijama čokolade i parfemima.
U teoriji, Međunarodni dan žena je simbol borbe za ravnopravnost, sećanje na hrabre radnice koje su pre više od jednog veka ustale protiv eksploatacije. U praksi, u Srbiji često izgleda kao festival cveća i masovne kupovine „ženskih poklona“ (čitaj: bilo čega što miriše, svetluca i može da se upakuje u mašnicu).
8. mart kod nas?
Osmi mart u Srbiji je nešto između Dana zaljubljenih i porodičnog slavlja, samo s više cveća i manje smisla. Od ranog jutra, cvetni aranžmani postaju glavni poslovni rekvizit – buketi se nose pod miškom, ruže štrče iz torbi, a na svakom stolu u kancelariji stoji barem jedan cvet (često upakovan u celofan s previše šljokica).
Na ulicama, prodavci cveća prave pazar života, a u školama, učiteljice i profesorke dobijaju čestitke i cveće, dok ih kod kuće čeka neizbežno pitanje: „Mama, šta danas kuvaš?“ Jer, realno, lep gest je super, ali patrijarhat ne uzima slobodan dan.
Kako bi Osmi mart zaista trebalo da izgleda?
Zamislimo alternativnu stvarnost u kojoj Osmi mart nije samo „dan poklona“, već dan konkretnih akcija.
– Umesto ruže, žene bi dobile jednaku platu za isti posao kao muškarci.
– Umesto bombonjere, možda bi neko rešio da ne postavlja pitanje „A kad planiraš decu?“ na razgovoru za posao.
– Umesto fraze „Žene su stub porodice!“, neko bi se možda setio da smo i stub ekonomije, društva i svega ostalog što funkcioniše.
Ne kažemo da je cveće loše, samo da bi bilo lepše kad bi se pažnja prema ženama pokazivala cele godine, a ne samo 8. marta, pod blagim pritiskom kolektivnog očekivanja.
Slavimo, ali i razmislimo
Da se ne lažemo – svi volimo poklone, čokoladu i malo pažnje. Ali ako je Osmi mart jedini dan u godini kada se priča o pravima žena, onda nešto ozbiljno ne štima. Dakle, uzmite tu ružu, ali ne zaboravite da borba za stvarnu ravnopravnost traje 365 dana u godini.
I da… ne čekajte sledeći Osmi mart da kažete ženama u svom životu koliko ih cenite. Jer stvarno, ne može se sve svesti na jedan karanfil i jedno „E, hvala ti!“.
