Kad sam prvi put naišla na Instagram profil „Crochet by Gordana Mandić“, bilo mi je potrebno nekoliko trenutaka da poverujem da gledam ručno heklane torbe. Nisam stilista, ali umem da prepoznam luksuz. Njene torbe izgledale su kao da su upravo sišle sa piste neke svetske modne kuće. Raskošne, moćne, savršeno oblikovane.
Nisam čekala ni trenutka. Poslala sam joj poruku. Želim da o ovoj ženi iz Beograda napišem priču za Eho magazin.
Gordana je pristala gotovo odmah. Kada smo se srele, rekla mi je nešto što nisam očekivala:
- “Mnogi su me zvali da pričam svoju priču, ali sam ih sve odbijala. Nešto u načinu na koji si mi pristupila, učinilo je da kažem – da.“
To priznanje me potpuno osvojilo. Znala sam da moram da budem na visini zadatka.
Od državne firme do modnog Instagram čuda
Zamislite scenu: sedite svakog jutra u istoj kancelariji, gledate na sat i čekate kraj radnog vremena. Život vam prolazi u nečemu što nije vaše. Baš tako je Gordana živela godinama, radeći siguran posao u državnoj firmi. I mada sigurnost zvuči primamljivo, njoj je falilo ono što novac ne može da kupi – ispunjenost, strast i osećaj da radi ono što voli.
Sve se promenilo posle drugog porođaja. Tada je shvatila da više nema prostora za čekanje i odlaganje snova. Dala je otkaz i prvi put u životu odlučila da rizikuje.
U slobodno vreme počela je da hekla torbe. Prvo iz čiste radoznalosti, kao hobi. Smeje se kad se seti svoje prve torbe:
– Nije nikako izgledala. Ali sam ipak poslala fotku svojoj kumi i najboljoj prijateljici, a ona mi je odgovorila – Vau, ponovila si se! Tada sam prvi put pomislila da to možda i nije tako loše i da nešto vredi – kaže nam ova kreativna žena.
Od tog „vau“ njene kume, Gordana nikada nije odustala.
– Inspiraciju sam pronašla u modi, ali i u bojama, materijalima, kao i u tome da pokušam da napravim nešto novo i drugačije. Pronalazim i slike na internetu, pa onda pokušam da napravim onako kako sam videla, ali na kraju iz toga ispadne skroz nešto deseto. Svakako volim da budem kreativna. Cilj mi je da svoj rad dovedem do savršenstva. Uvek može bolje, ali smatram da sam sada na dobrom putu – ističe Gordana.
„Crochet“ nije brend – to je umetnost
Gordanine torbe su potpuno ručno izrađene. Ne koristi šablone, skice, niti unapred određene tehnike. Njena umetnost je instinktivna i intuitivna.
– “Crochet” za mene predstavlja ljubav, ali i umetnost i kreativnost. Ručnim radom možda može svako da se bavi, ali svaka rukotvorina mora da “izađe” iz ljubavi i ako nije tako, smatram da onda ne može ni da traje. Potrebno mi je nekoliko dana za jednu torbu. Zavisi od veličine, modela, vrste konca sa kojim radim. Ovo nije posao gde sednem i radim 6 ili 8 sati, nego po malo. Nisam nikada pravila skice. Krenem da heklam i onda ode u jednom ili drugom pravcu, nekako sve ide samo od sebe. Nemam ni neke posebne tehnike. Trudim se da materijali budu što kvalitetniji. Svake sezone se rodi i neka nova ideja i volim da eksperimentišem sa bojama i oblicima – objašnjava Gordana.
Svaka torba koju napravi je unikatna i nosi u sebi deo osobe za koju je namenjena Njen rad nije lak. To su sati provedeni uz konac, bol u prstima, koncentracija koja ne sme da popusti, ali Gordana ne odustaje.
– Hvala Bogu, povratne reakcije su sve do sada bile pozitivne i to je negde veliki pokretač za mene. Svaki put kada primim porudžbinu, pogledam fotografiju te osobe i pokušam da osetim njenu energiju. Tu torbu zaista pravim – baš za nju. Svaka pohvala i poruka, kao i susret lično, kada dođu da preuzmu torbu, za mene je jedan od najvećih pokretača, jer znam da sam nekoga usrećila. To mi je najdraže.
Stotine pokreta za jednu torbu
Za izradu samo jedne heklane torbe Gordana mora da napravi nekoliko stotina pažljivih pokreta iglom. Svaki konac mora biti na svom mestu, svaki detalj savršeno uklopljen. U proseku joj je potrebno između tri i pet dana za jednu torbu.
Modna revolucija u rukama jedne žene
Ono što Gordanu izdvaja jeste njen besprekoran ukus. Njene torbe nisu samo važni modni dodaci, već su “statement” komadi.
Gordana ne planira da stane. Njen sledeći korak je da svoje znanje prenese drugima. Želi da organizuje radionice i da inspiriše žene da uzmu iglu u ruke i same otkriju čaroliju heklanja.
– Verovatno ću jednog dana da prenosim ovo svoje znanje drugim ženama. Zamišljam da to bude jedna slatka radionica – kaže nam na kraju razgovora Gordana.
Gordana Mandić je žena koja menja percepciju heklanja
Za Gordanu Mandić, „Crochet“ je više od brenda. To je način života, umetnički izraz, sloboda i otkrivanje sebe kroz konac i boje. To su neprospavane noći u kojima je pronašla balans i smisao. To su poruke zahvalnosti žena koje s ponosom nose njene torbe.
Ona menja način na koji posmatramo ručni rad i pokazuje da ono što radimo svojim rukama može biti istovremeno luksuzno, moderno i moćno.
Kad sam završila razgovor sa Gordanom, otišla sam sa jednim posebnim osećajem. Ta žena nije samo umetnica. Ona je inspiracija svima nama da nikad nije kasno da slediš svoje snove. Da nije važno koliko imaš godina, već koliko imaš hrabrosti i ljubavi za ono što radiš.
I zato, sledeći put kad čujete reč „heklanje“, nemojte zamišljati bakine stolnjake. Zamišljajte luksuz, moć i umetnost. Zamišljajte Gordanu Mandić i njenu čaroliju zvanu „Crochet“.
Jer, ko zna. Možda baš jedna od njenih torbi čeka da promeni i vašu priču. A možda nije samo torba. Možda je to poziv da i vi uhvatite konac svog sna.
